Osećate se kao da stalno imate prehladu bez temperature?
Zapušenost nosa vas danima, možda i nedeljama iritira, ometa disanje, san i život, ali uporno ne prolazi, bez obzira na to šta ste sve pokušali?
Pored toga, primetili ste da vam je i čulo mirisa nekako izmenjeno, slabije? Ako ste na sva ova pitanja odgovorili potvrdno, moguće je da imate polipe u nosu. Nosni polipi nisu tako redak problem kao što se čini.
Nisu odmah vidljivi, ne bole direktno i zato ih ljudi često i dugo ignorišu ignorišu.
U većini slučajeva nisu opasni po život i ne pretvaraju se u maligne promene, ali to ne znači da ih treba zanemariti.
Ova promena u nosu može značajno da utiče na kvalitet svakodnevnog života, jer znači svakodnevnu borbu sa disanjem, spavanjem, glavoboljama i opštim osećajem iscrpljenosti.
Kod nekih ljudi mogu izazvati česte infekcije sinusa i dodatno pogoršati već postojeće respiratorne tegobe poput astme.
U ovom tekstu saznaćete šta su tačno polipi u nosu, kako da ih prepoznate i lečite. Nema razloga za paniku, ali ima ih i više nego dovoljno da se reaguje na vreme i ne trpi svakodnevna nelagodnost.
Šta su polipi u nosu?
Na početku su mali i gotovo neprimetni, ali vremenom mogu narasti toliko da ozbiljno ometaju disanje i normalno funkcionisanje nosa.
Ne bole direktno i ne vide se spolja, zbog čega mnogi dugo ne znaju da ih imaju ili ignorišu promene nadajući se da će osećaj zapušenosti proći.
Uzrok nastanka polipa najčešće je hronična upala. Sluzokoža se stalno suočava sa iritacijom – bilo zbog alergena, infekcija, gljivica, prašine ili zagađenja.
Vremenom, odbrambena reakcija organizma postaje preterana i sluzokoža počinje da pravi ove izrasline pokušavajući da se prilagodi.
Kao što smo već rekli, polipi u nosu nisu maligni i ne predstavljaju neposrednu opasnost po život. Ne treba da se plašite, ali treba da obratite pažnju.
Uz pravu dijagnozu i terapiju, polipi se mogu držati pod kontrolom, a mnogi simptomi se mogu znatno ublažiti ili potpuno ukloniti.
Simptomi polipa u nosu
Nosni polipi su uporni i ne prolaze sami od sebe.
Činjenica da nisu bolni otežava prepoznavanje i odlaže reakciju pacijenta na simptome koje oseća, a koje mu funkcionisanje otežavaju sve više kako vreme prolazi.
Ti simptomi uključuju:
- Zapušenost nosa koja traje duže od 14 dana
- Nazalnost glasa
- Stalno slivanje sekreta niz grlo
- Glavobolje
- Smanjenu osetljivost na mirise ili osećaj da su oni potpuno „izbledeli“
Često se dešava da ljudi koji imaju polipe u nosu osete pogoršanje simptoma kada borave u prostorijama sa suvim vazduhom, udišu prašinu ili tokom sezonskih alergija. Simptomi se tada naglo pojačaju i dodatno iscrpe organizam.
Uzroci i faktori rizika
Nosni polipi ne nastaju bez razloga. Njihovo formiranje je uvek povezano sa nekim oblikom hronične iritacije sluzokože nosa i sinusa.
- Hronični sinusitis: Konstantna upala sinusa otežava normalno funkcionisanje sluzokože i dovodi do njenog zadebljanja i oticanja. To stvara teren na kojem se formiraju polipi.
- Alergijski rinitis: Kod osoba koje su alergične na polen, prašinu, grinje ili buđ, sluzokoža nosa reaguje preterano, često i bez stvarnog razloga. Ova prekomerna reakcija, kada je hronična, može uzrokovati razvoj polipa.
- Astma: Ljudi koji imaju astmu češće razvijaju i nosne polipe. Veza između ta dva stanja je poznata i objašnjava se sličnim inflamatornim procesima koji zahvataju disajne puteve. Kod nekih se javlja i takozvana. Samterova trijada: astma, nosni polipi i netolerancija na aspirin.
- Česte infekcije disajnih puteva: Bakterijske ili virusne infekcije koje se ponavljaju ili nikad potpuno ne prođu, mogu oštetiti sluzokožu i doprineti njenoj hroničnoj upali, što opet vodi ka formiranju polipa.
- Genetska predispozicija: Ako neko u porodici ima istoriju polipa u nosu, šansa da ih i vi razvijete je viša. Takođe, određeni nasledni poremećaji poput cistične fibroze gotovo uvek uključuju i prisustvo polipa u nosu.
- Imunološki poremećaji: Određeni poremećaji u funkcionisanju imunog sistema mogu dovesti do preteranog zapaljenskog odgovora na uobičajene nadražaje. Kod osoba sa polipima često se beleži pojačana aktivnost eozinofila, belih krvnih zrnaca koja reaguju na upalu, kao i disbalans u T-ćelijskim odgovorima. Ova stanja mogu narušiti prirodnu barijeru sluzokože i otvoriti put razvoju hronične upale, što u krajnjoj liniji pogoduje nastanku polipa
U tom slučaju, preventivni pregledi kod ORL specijaliste i praćenje simptoma ključni su kako biste mogli da reagujete pre nego što polipi postanu ozbiljan problem.
Dijagnoza i medicinska procena
Dijagnostikovanje nosnih polipa počinje razgovorom sa lekarom i pažljivim kliničkim pregledom.
ORL specijalista najpre uzima detaljnu anamnezu. Pita vas koliko dugo simptomi traju, da li se pogoršavaju, kako reagujete na terapiju, da li imate alergije, astmu ili česte infekcije sinusa.
Zatim sledi fizički pregled nosa, pri čemu lekar može uočiti veće polipe pomoću spekula i frontalne lampe.
Ipak, ovaj pregled nije dovoljan da se sagleda celokupno stanje. Zato se primenjuju dodatne dijagnostičke metode koje daju precizniju sliku:
- Endoskopski pregled nosa: Uz pomoć tanke kamere lekar direktno posmatra unutrašnjost nosa i sinusa. Ovaj pregled omogućava uvid u veličinu, broj i lokalizaciju polipa, ali i u eventualne znake hronične upale ili druge promene sluzokože.
- CT sinusa: Kada postoji sumnja da su polipi dublje u sinusima ili kada je potrebna procena pred operaciju, koristi se kompjuterizovana tomografija. CT jasno prikazuje anatomske strukture, stepen zapušenja i moguće komplikacije, kao što su oštećenja zidova sinusa.
- Testovi alergije: Ako postoji osnovana sumnja da alergija doprinosi razvoju polipa, pacijentu se preporučuju alergotestovi ili analiza IgE antitela iz krvi. Na taj način se identifikuju konkretni alergeni koji bi mogli biti okidači upale.
- Laboratorijske analize: Kod osoba sa učestalim infekcijama ili sumnjom na imunološke poremećaje, mogu se raditi dodatne analize krvi – broj eozinofila, imunoglobulina, CRP i drugi markeri upale ili disfunkcije imuniteta.
- Biopsija (po potrebi): U izuzetnim slučajevima, ako postoji nejasna masa u nosu ili atipične promene, uzima se uzorak tkiva radi histopatološke analize. Cilj je da se isključe maligne ili druge ozbiljnije bolesti.
Dijagnoza nosnih polipa ne podrazumeva samo potvrdu da polipi postoje, već i razumevanje šta ih uzrokuje i koliko utiču na vaše disanje i svakodnevni život. Samo tako se može odabrati prava terapija i izbeći vraćanje tegoba.
Lečenje polipa u nosu
Lečenje polipa u nosu zavisi od njihove veličine, uzroka i intenziteta simptoma. Neki pacijenti dobro reaguju na terapiju lekovima, dok je kod drugih neophodna operacija.
U svakom slučaju, cilj lečenja je da se smanji zapaljenje, omogući lakše disanje i spreči povratak tegoba..
Kortikosteroidi
Kortikosteroidi su osnovna terapija za nosne polipe jer najefikasnije deluju na hroničnu upalu.
Najčešće se propisuju u obliku sprejeva koji se svakodnevno koriste – mometazon, flutikazon. Oni deluju direktno na sluzokožu nosa, smanjuju otok i usporavaju rast polipa.
U slučaju izraženih tegoba, lekar može propisati i sistemske (oralne) kortikosteroide, ali samo kratkoročno zbog mogućih ozbiljnijih nuspojava.
Kod većine pacijenata dolazi do poboljšanja disanja i smanjenja pritiska u sinusima nakon nekoliko nedelja redovne upotrebe.
Antibiotici
Antibiotici se ne koriste rutinski u lečenju nosnih polipa jer ne deluju na samu izraslinu. Ipak, kada dođe do bakterijske infekcije sinusa, što se često dešava kod osoba sa polipima, antibiotici mogu biti deo terapije.
Njihov cilj je da smanje infekciju i dodatni otok sluzokože koji otežava disanje.
Terapija se uvodi tek nakon potvrde infekcije i uvek pod nadzorom lekara, kako bi se izbegla pojava rezistencije.
Hirurške opcije
Kada polipi postanu preveliki ili se ne povlače uz pomoć lekova, prelazi se na hirurško rešenje.
Operacija se preporučuje i u slučajevima kada su simptomi izraženi i značajno narušavaju kvalitet života, a konzervativna terapija ne donosi olakšanje.
Cilj hirurške intervencije nije samo fizičko uklanjanje polipa, već i obezbeđivanje boljeg protoka vazduha i obnavljanje funkcije sinusa.
Endoskopska operacija polipa
Endoskopska operacija nosnih polipa je danas standard u hirurškom lečenju ovog problema. Izvodi se u lokalnoj ili opštoj anesteziji, u zavisnosti od procene lekara i opšteg stanja pacijenta. Tokom zahvata koristi se endoskop, tanka fleksibilna kamera koja omogućava precizan uvid u unutrašnjost nosa i sinusa.
Kroz isti kanal uvode se specijalni instrumenti kojima se polipi uklanjaju, a sinusi čistite od upalnih naslaga.
Zahvat je minimalno invazivan, što znači da se ne prave rezovi na licu i da se maksimalno čuvaju zdrava tkiva.
Većina pacijenata ide kući istog dana ili narednog jutra. Period oporavka je relativno kratak, obuhvata nekoliko dana mirovanja i upotrebu propisanih nazalnih sprejeva i ispiranja.
Komplikacije su retke, ali je važno da pacijent redovno dolazi na kontrole kako bi se pratilo stanje i sprečio eventualni povratak polipa.
Operacija ne garantuje da se polipi neće vratiti, ali značajno smanjuje njihovu veličinu, olakšava disanje i omogućava da lekovi koje pacijent koristi posle intervencije deluju efikasnije.
Završna reč i ohrabrenje
Polipi u nosu mogu biti dugotrajan i frustrirajući problem, ali nisu nešto sa čim morate da živite zauvek. U mnogim slučajevima, kada se prepoznaju na vreme i uzme odgovarajuća terapija, simptomi mogu da se značajno smanje ili potpuno nestanu.
Kod pojedinih pacijenata, uz pravilnu kombinaciju terapije i kontrole faktora rizika, polipi se više ne vraćaju godinama – pa i nikada.
Zato, ako ste se prepoznali u ovom članku, potražite stručnu pomoć. Dijagnoza nije kazna, već prvi korak ka rešenju.
Ne mora više da vam smeta svaka promena vremena. Ne morate više da se pitate zašto stalno dišete kroz usta. Lakše je kada znate sa čim se borite i kada u tome imate podršku stručnjaka.